Spasavanje prirode na vreme

Mirne pcelice

Danas sam prilikom pregleda kosnica naisao na dve lose matice. Cim sam otvorio kosnice primetio sam da ima dosta meda, sto je naravno pozeljno ali ne i normalno u mojim kosnicama u ovo doba godine. Znaci pcele nisu trosile hranu na odgajanje legla. Zasto? Pa jednostavno matice nisu zalegale dovoljno. Zasto? Jednostavno nisu dobre ili nisu dobro oplodjene. Kad sam prelistavanjem ramova dosao do legla, legla je bilo izndnadjujuce malo i ono sto je bilo nije bilo dobro, bilo je izmesano radilicko i trutovsko leglo. A u svakoj zalegnutoj celiji bilo je po dva tri jaja. Sto je bio siguran znak da te matice nisu dobre. Same matice su bile nesto sitnije i tesnjije nego sto bi trebale da budu. Cim sam primetio ovakvo stanje matice sam odstranio i sad cekam da se formiraju maticnaci. Do tada cekanje

Bagremac cveta po drugi put. Nisam to znao ali sada znam.

Ove godine je Jun mesec izuzetno povoljan za pcelarstvo. Zbog obilnih kisa koje su padale do prve polovine meseca vegetacija buja. Biljke imaju dovoljnu količinu vlage a i čekale su povoljne vremenske prilike to jest sunce pa sad cvetaju u velikim kolicinama. Bagrem ponovo cveta nekih do 5% . Lipa je puna cvetova i pcela, kupina još uvek cveta. A tu su i druge niske biljke i korovi koji cvetaju po njivama i jarugama. Sve u svemu sto se tiče pcelarstva ova godina je za sada dobra. Sad je vreme da se prave rojevi i da se razmnozavaju pčele, pa cu se time pozabaviti u narednim danima. Najbitnije je dobiti kvalitetne matice i rojeve.

Ovih dana lipa cveta strahovito, bar u mom kraju. Puna je pcela i drugih insekata. Lipa je plemenito drvo i treba ga razmnožavati i saditi u sto vecem broju. Za pcele je bogom dana ima nektara ima polena. A ne da miriše pa to je cudo.

Bagrem cveta po drugi put, čak i mirise u večernjim časovima. To se dešava skoro svake godine. Jedan mali deo, do 5% svake godine ako ima uslove cveta drugi put. Verovatno se ne iscveta po prvi put dovoljno pa mu ostane snage i za drugi put. Mala je to kolicina ali svakako pozitivno utice na pčelinje zajednice.

Pcele obozavaju svaki cvet, bez obzira gde se nalazi, kada nema druga bolja pasa odlicni su i bastenski cvetovi kojih ima tokom cele godine, zato sto ih vredne domacice odrzavaju i zalivaju. Pcele ih rado posecuju jer neke vrste daju bas dobre kolicine nektara.

Vilin konjic je drevni insekt, svoj izgled nije promenio jos od vremena dinosaurusa. Veci deo svog zivota provede pod vodom kao larva, na vazduh izlazi tek kao zrela jedinka da bi se pario.

Dali pcele idu na cetinare. Odgovor je idu. Naime u dvoristu imam ovog cetinara, neka jelka i sad mu je sezona cvetanja i pcele je posecuju narocito u jutarnjim casovima. Verovatno se na cvetovima-sisarkama luci neki nektar. Inace neznam koji je ovo cetinar ako neko zna neka mi napise. Hvala

Jos uvek cveta kupina, prosto za ne poverovati. Cini mi se da ove godine cveta veoma dugo. Josuvek ima svezih cvetova i pcele ih rado posecuju.

Spanje u kosnicama je dobro. Pcela ima, meda ima, ima i maticnjaka. U svakom slucaju na scenu stupa pcelar, posla ima na pretek. Pre svega treba vaditi med odnosno ramove sa medom, jer ako se pcelinje drustvo u kosnici zbog dosta meda i velikog broja pcela odluci za rojenje pocece masovno da jede med i izgubicemo dosta meda. A to naravno nije pozeljno. Javljaju se i maticnjaci u drustvima koja su se zarojila pa na to treba posebno obratiti paznju. Takva drustva treba razresiti po kratkom postupku. Ja u tom slucaju vrsim rastavljanje drustva i pravim nova koristeci te vec izgradjene maticnjake. Uzgred. Rojevne matice su najbolje, neka prica ko sta hoce. Znaci vadjenje meda ukoliko ima poklopljenih ramova naravno i obratiti paznju na rojenje i na prostor u kosnici.

Dimilica za pcele je neizostavni deo alata ili opreme jednog pcelara. Sam oblik i izgled dimilice, kao i proizvodjac ili marka, nije bitan. Bitno je da je dimilica pouzdana, da ne zataji kad je najpotrebnija. Medjutim sam kontinuitet rada dimilice ne zavisi od same dimilice nego od materijala koji se koristi za plamen odnosno za tinjanje i pravljenje dima. MATERIJAL KOJI SE KORISTI ZA PALJENJE U DIMILICI MORA BITI PRIRODAN. Pamuk (stara pamucna odeca, suva gljiva sa nekog drveta (kod nas se zove TRUD), odlicno dimi obican karton umotan u rolnu koja staje psent u dimilicu. Ja u zadne vreme koristim koristim komade drveta topole ili bukve koji mi ostaju kao otpad prilikom izrade kosnica. Sustina koriscenja dimilice je u tome da se koristi sto manje znaci samo onda kada je to preko potrebno. Dim deluje na pcele tako sto kod njih budi instinktivnu urodjenu radnju da kad osete dim sto za njih znaci sumski pozar umesto da napadaju one uzimaju med nebi li ga spasle u slucaju da moraju da nap

Danas sam imao prilike da uporedim ponasanje pcela u kosnici prilikom pregleda tacnije njihovu agresivnost. O cemu se zapravo radi. Vrsio sam rutinski pregled pcela, niposto ne grubo vec onako polako i temeljno. Medjutim primetio sam veliku razliku u ponasanju pcela u kosnicama sa OTVORENOM i ZATVORENOM PODNJACOM. Naime one sa otvorenom podnjacom su bile agresivnije napadale su i pratile ruku i bez nekog veceg uznemiravanja sa moje strane. Napadale su odmah po skidanju zbega, tako da sam morao da uzmem rukavice. Dok su pcele u kosnicama koje su imale zatvorene podnjace bile mirne kao drogirane. Sta je razlog ovakvom ponašanju. Po mome. Izlozenost i ranjivost kosnice sa donje strane. Jeste postoji zicana resetka ali to ne sprecava pcele tudjice da nasrcu i napadaju na nju. Sto izaziva odbrambeno raspolozenje i agresivnost kod pcela domacina. Drugi glavni razlog je izlozenost vetru i drugim vremenskim nepogodama, sto takodje cini pcele uznemirenim i pre prilaska pcelara

Juce i danas pada kisa, znaci kisno vreme. Sta rade sad pcele u košnici. To je veliko pitanje. Posle bagremove pase i jos solidnih paša u kosnicama ima dosta meda, pcele se osecaju odlicno, hrane imaju u izobilju što izaziva maticu da maksimalno zaleze. Znaci proizvodi se dosta legla. Takodje pcele izgradjuju i izvlace saće. Takodje rasporedjuju med i pakuju ga, sto nisu mogle da postignu za vreme obimne bagremove paše. Kada su nektar stavljale gdegod su stigle. Posebno treba obratiti paznju u ovakvim situacijama kad u kosnici ima dosta meda a kisno je vreme to moze izazvati nagon za rojenjem. U svakom slucaju treba obratiti paznju na potrosnju meda na racun stvaranja legla

I kupina nije zanemarljiv cinilac za nas pcelare. Ume i ona dobro da zamedi. Pcele rado idu na nju. I ona je jedna u nizu biljaka posle bagremove pase.

Bagremac ili Amorfa cveta odlicno, pcele ga masovno posecuju. Malo celu situaciju remete visoke dnevne temperature oko 30 stepeni ali i pored toga imacemo malo crvenkastog meda. Mislim da cu ove godine da sakupim i da zasejem malo semena Amorfe. Ipak je dobar med od nje.

Bagrem je precvetao, i sta je ostalo? Pa pune kosnice meda. Ove godine je bagrem bolje cvetao nego lane, moglo je biti jos bolje ali to bi bilo idealno. Ko je spremio dobro kosnice dobio je i solidne kolicine meda. Kosnice su pune novoizgradjenog saca koje je napunjeno medom. Med u ramovima jos uvek nije odležao dovoljno, treba jos da sazri da bi bio spreman za centrifugu. Pcele ga isusuju i pakuju, marljivo radeci. Opsti zakljucak za bagrem ove godine je da je bio izdasan. Konkretno sto se mene tice bice dovoljno meda da se pokriju troskovi dosadasnji. Planiram da sa pola kolicine meda kupim secer za avgustovsku prihranu a sa drugom kolicinom da kupim materijal za kosnice za pravljenje u toku zime. Takodje ce biti i razrojavanja i pravljenja novih drustava.

Bagremac cveta bas lepo ove godine i vreme je pogodno, malo kisa malo sunce. Mislim da se sad nalazi bas na pola cvetanja. Cvetovi bagremca su lepi mali i nalaze se na jednom da tako kazem stapu. Nocu se oseca miris cvetova sto znaci da bagremac medi. Med od bagremca se manje ceni od bagremovog meda ali za pcele je itekako dobar i posle njega nema neka velika pasa u mom kraju. Mislim da cu ove godine ubrati seme bagremca i posejati ga da bi dobio sadnice koje nameravam zasaditi. Dobar je jer se nastavlja na bagremovu pasu

Bagremac je poceo da cveta bas pri kraju cvetanja bagrema. Negde oko 12 Maja. Cvetova ima dosta pa cemo videti.

Maj je divan mesec, sve buja sve cveta. A to je prava prilika za nase vredne pcelice da sakupe sto vise nektara. Vredne pcelice ce obici svo polje koje se nalazi u njihovom dometu i naci svaki cvet koji ima slatkog nektara. Zato volim mesec Maj.

Unos bagrema je za sada vrlo dobar. Vrlo dobar jer su zadnja tri dana bila oblacna i kisovita ali na svu srecu topla. Tako da je na cvetovima bilo dosta vlage, pa je i unos kad nije bilo kise bio veliki. Danas predvece su pcele koje se vracaju u kosnicu padale ispod leta pod kosnicu. Sto od tereta sto od iznemoglosti od donosenja nektara celi dan. Na pcelinaku kad nema kise preko dana vlada prava euforija, pcele lete na sve strane i ne obracaju paznju na prisutnost coveka, prava atmosvera u toku bagremove pase. Nocu je isto aktivno, pcele stoje na ulazu u kosnicu i masu krilima i teraju vazduh ka unutrasnjosti kosnice radi susenja nektara. Sobzirom na kolicinu pcela koje izlaze iz kosnice moze se reci da mi fali radilica, malo pcela odlazi po nektar ali ima solidnog unosa. Sto se tice stanja u kosnicama, ono je takodje solidno, sveze unetog nektara ima u velikim kolicinama u proseku po 15kg po kosnici. Nektar je veoma redak i pcele ga isusuju veoma aktivno u toku noci.

Danas je cetvrti dan kako je poceo da medi bagrem. Ali je bas danas kisovito i hladno. Tako da je bagrem pod znakom pitanja. Medjutim rascvetao se sipurak koji ce jos malo da pojaca pasu

Cveta bagrem u Srbiji. Cvetovi na granama bagrema postoje vec nekoliko dana ali tek od danas ocekujem otvaranje cvetova , izgleda da jos nije poceo da medi. To se vidi i po pcelama koje dosad nisu prikazale uobicajnu euforiju, uzurban rad i radost, kao sto je uobicajno za vreme bagremove paše. Ali nadam se da ce krenuti sa donosenjem nektara. Inace pre pasuljanja i cvetanja bagrema bile su neuobicano velike dnevne temperature za ovo doba godine, pocev od 15 Aprila, pa sve do sada do širenja cvetova bagrema (ne otvaranja i medenja) . Danas u podne sam pogledao pcelinjak, pcele uveliko rade, donose uzurbano nektar od bagrema. Pocelo je koliko ce trajati i koliko ce meda biti videcemo. Sve sto mogu da pozelim je lepo vreme

Radilicko pcelinje sace je najcesca vrsta saca u kosnici sluzi za proizvodnju radilickog legla i skladistene meda. Osim radilickog saca postoji i trutovsko sace u kome se proizvode trutovi a pcele ga koriste i za skladistenje meda.

Bagrem je poceo da cveta. Visoke sv temperature pa cemo videti.

Zemlji je potrebna kisa radi odrzavanja vegetacije inace sve ode bestraga. Susa je problem veliki. Postavlja se pitanje dali je vec pocela susa i dali ce trajati celog proleca, leta i jeseni. Naime susa je preprosle godine pocela polovinom leta i trajala do Novembra meseca, prosle godine susa je pocela pocetkom leta i trajala takodje do Novembra meseca. Ove godine postoji ozbiljna verovatnoca da je susa pocela vec polovinom Aprila a dokle ce trajati i kolike ce stete naneti to ostaje da se vidi. Stete vec postoje u ovogodisnjim zasadaima voca. Preterano visoke temperature koje isusuju list i stablo mladih sadnica i nedostatak padavina to jest vlage u korenu biljke uzrokuju susenje zasada biljaka. Zato je neophodno vrsiti zalivanje i na taj nacin pomagati biljkama, ukoliko je moguce praviti im i hladovinu da bi se lisce sklonilo od direktnih zrakova sunca i sprecilo dehidriranje istih.

flowering acacia 2013. among the beekeepers main theme. Flowers of acacia for now well developed. Length from 3 to 5 cm. Grow along with the sheets, which means that Acacia did not freeze. although there and those trees where no flowers. by all indications flowering the expected around May 10. and I beekeepers should be ready

Cvetanje bagrema 2013god. Je medju pcelarima glavna tema. Cvetovi bagrema se za sada lepo razvijaju. Duzine su od 3 do 5 cm. Rastu uporedo sa listovima sto znaci da bagrem nije izmrzao. Mada ima i onih stabala na kojima nema cvetova. Po svemu sudeci cvetanje se ocekuje oko 10 Maja. Pa mi pcelari trebamo biti spremni.

Unos nektara za ovo doba godine je odlican. Danas cu izvrsiti jedan pregled na brzinu jer u ovakvoj situaciji neko drustvo ce cak moze spremiti za rojenje a to mi nikako nije potrebno. A kakva je to situacija? Pa vec nedelju dana je suncano bez kise sa dnevnim temperaturama oko 30 stepeni a isto i jos toplije se najavljuje i za narednih sedam dana. A to je malo previse za ovo doba godine jer lici pomalo na susu a ako krene od sada i nastavi celog leta jebali smo jeza. Za sada je podnosljivo i korisno legla ima dovoljno drustva se sama pripremaju za bagrem.

Duna cveta u najvece. Stabla su puna cvetova, neznam koliko medi ali ima nektara u kosnicama. Inace ovo prolece je za sada veoma povoljno za razvoj pcelinjih drustava jedino da se ovo suncano i toplo vreme ne pretvori u susu koja bi trajala celog leta i nanela velike stete prirodi. Kao i uvek ostaje samo da se nadamo.

Cveta kruska dunja i jabuka. Toplo je vreme pcelice donose nektar i izvlace sace, belo kao sneg.

Visnja je za ovu godinu zavrsila sa cvetanjem. Moze se reci da je bila od koristi za pcelinje zajednice, dala je malo nektara sto je imalo povoljan uticaj na razvoj drustva i pripremu za bagremovu pasu. Tokom cvetanja visnje bilo je dosta hladnih noci sto je imalo nepovoljan uticaj na pojavu nektara u cvetovima. Ali i sobzirom na to efekat na pcele je bio povoljan.

Skoro sve sorte voca cvetaju i zavrsavaju sa cvetanjem u Aprilu. April je rani mesec i ume da bude veoma kisovit i hladan. Sto nikako ne pogoduje cvetanju biljaka. Ponekad se desi da bude i mraza, moze ga biti cak do 15 Aprila. Ili moze da padne sneg pocetkom Aprila. Sve to moze da omete cvetanje i pojavu nektara u cvetovima. I pored svih ovih nedaca koje nas mogu zadesiti April mesec je veoma bitan za pcelinje drustvo jer se tada u kosnici odvija najbrzi razvoj zajednice sto je veoma bitno za pravilan docek bagremove pase. Sto znaci posebnu paznju obratiti na April mesec i maksimalno forsirati razvoj.

Ili i jedno i drugo. Naime blizu mene postoji plantaza visanja, otprilike oko 9 hektara. Nikad joj nisam pridavao neku vecu paznju kao potencialnoj pasi za pcele. Medjutim ove godine mi je ustedela vece kolicine sredstava za prihranu. I pcele mnogo bolju stimulaciju imaju kad unose nektar iz prirode nego od secera koji im ja dajem. Tako da pcele ove godine imaju odlicnu stimulaciju. Naravno tu su i druge vrste biljaka koje upravo bas sada cvetaju. Najbitnije je toplo vreme sa dnevnim temperaturama iznad 20 stepeni i nocnim iznad 12 stepeni. Tada biljke mede i pcele se slade.