Spasavanje prirode na vreme

flowering acacia 2013. among the beekeepers main theme. Flowers of acacia for now well developed. Length from 3 to 5 cm. Grow along with the sheets, which means that Acacia did not freeze. although there and those trees where no flowers. by all indications flowering the expected around May 10. and I beekeepers should be ready

Cvetanje bagrema 2013god. Je medju pcelarima glavna tema. Cvetovi bagrema se za sada lepo razvijaju. Duzine su od 3 do 5 cm. Rastu uporedo sa listovima sto znaci da bagrem nije izmrzao. Mada ima i onih stabala na kojima nema cvetova. Po svemu sudeci cvetanje se ocekuje oko 10 Maja. Pa mi pcelari trebamo biti spremni.

Unos nektara za ovo doba godine je odlican. Danas cu izvrsiti jedan pregled na brzinu jer u ovakvoj situaciji neko drustvo ce cak moze spremiti za rojenje a to mi nikako nije potrebno. A kakva je to situacija? Pa vec nedelju dana je suncano bez kise sa dnevnim temperaturama oko 30 stepeni a isto i jos toplije se najavljuje i za narednih sedam dana. A to je malo previse za ovo doba godine jer lici pomalo na susu a ako krene od sada i nastavi celog leta jebali smo jeza. Za sada je podnosljivo i korisno legla ima dovoljno drustva se sama pripremaju za bagrem.

Duna cveta u najvece. Stabla su puna cvetova, neznam koliko medi ali ima nektara u kosnicama. Inace ovo prolece je za sada veoma povoljno za razvoj pcelinjih drustava jedino da se ovo suncano i toplo vreme ne pretvori u susu koja bi trajala celog leta i nanela velike stete prirodi. Kao i uvek ostaje samo da se nadamo.

Cveta kruska dunja i jabuka. Toplo je vreme pcelice donose nektar i izvlace sace, belo kao sneg.

Visnja je za ovu godinu zavrsila sa cvetanjem. Moze se reci da je bila od koristi za pcelinje zajednice, dala je malo nektara sto je imalo povoljan uticaj na razvoj drustva i pripremu za bagremovu pasu. Tokom cvetanja visnje bilo je dosta hladnih noci sto je imalo nepovoljan uticaj na pojavu nektara u cvetovima. Ali i sobzirom na to efekat na pcele je bio povoljan.

Skoro sve sorte voca cvetaju i zavrsavaju sa cvetanjem u Aprilu. April je rani mesec i ume da bude veoma kisovit i hladan. Sto nikako ne pogoduje cvetanju biljaka. Ponekad se desi da bude i mraza, moze ga biti cak do 15 Aprila. Ili moze da padne sneg pocetkom Aprila. Sve to moze da omete cvetanje i pojavu nektara u cvetovima. I pored svih ovih nedaca koje nas mogu zadesiti April mesec je veoma bitan za pcelinje drustvo jer se tada u kosnici odvija najbrzi razvoj zajednice sto je veoma bitno za pravilan docek bagremove pase. Sto znaci posebnu paznju obratiti na April mesec i maksimalno forsirati razvoj.

Ili i jedno i drugo. Naime blizu mene postoji plantaza visanja, otprilike oko 9 hektara. Nikad joj nisam pridavao neku vecu paznju kao potencialnoj pasi za pcele. Medjutim ove godine mi je ustedela vece kolicine sredstava za prihranu. I pcele mnogo bolju stimulaciju imaju kad unose nektar iz prirode nego od secera koji im ja dajem. Tako da pcele ove godine imaju odlicnu stimulaciju. Naravno tu su i druge vrste biljaka koje upravo bas sada cvetaju. Najbitnije je toplo vreme sa dnevnim temperaturama iznad 20 stepeni i nocnim iznad 12 stepeni. Tada biljke mede i pcele se slade.

Bice bagrema ove godine, nije izmrzao. Bar tako izgleda u Vlasotincu i okolini. Cvetovi se razvijaju uporedo ili brze od listova i sada su otprike 1.5 do 2 cm duzine. Znaci cvetanje se moze ocekivati oko 5 Maja.

Pcele se raduju prolecu, vredno rade, donose polen a posto je toplo mislim da donose i cvetni nektar. Uostalom sutra cu videti.

Ove godine sam poceo prihranu pcela sirupom u razmeri jedan prema jedan 15 Aprila do tada su pcele kao prihranu imale pogace. Prihranu sirupom sam poceo kad je vreme postalo dovoljno toplo da bi ga pcele uzimale. Danas 18 Aprila cu pogledati dali su pcele pocele da nagomilavaju sirup u celije oko legla. I dali je potrebno dodavanje ramova sa satnom osnovom jer je pri poslednjem pregledu bilo dosta legla. Pcele su jos uveka u jednom LR nastavku, 6 kosnica imaju dodat ispod prazan nastavak u koji su spustena jedan do dva rama sa medom iz gornjeg nastavka. Najveci problem mi predstavlja dodavanje nastavka iznad jer su jos noci hladne i prazan nastavak iznad legla bi mogao dodatno da hladi leglo. Zbog toga mi je jako bitno kakav ce uticaj na razvoj drustava imati ova podsticajna prihrana sirupom.

Bagrem. Najveca nada nas pcelara. Sreca sto bagrem cveta tek u Maju mesecu, pa cak i tada se ponekad desi da omane dali zbog kasnog mraza u Aprilu ili zbog loseg vremena u Maju kad on cveta. Da cveta ranije, ko zna kako bi bilo. U mom kraju najveca kolicina meda se nabere od bagrema, ako je godina dobra moze da bude dosta i livadskog meda ali to je retkost. Danas sam primetio da je bagrem poceo da lista po tome se moze odrediti otprilike kad ce da cveta. Taj podatak jos uvek neznam ali saznacu. Bilo kako bilo meni bi odgovaralo da sto kasnije cveta. Da se sto bolje pripremim. Drustva su mi malo slabija.

Danas se primecuje da pocinje da cveta visnja na takozvanom drzavnom imanju. Bice puna cvetova kao da je napadao sneg. Visnja kao visnja nije neko medno drvo ali po mom misljenju daje dosta polena. Te visnje nisu obradjivane nekoliko godina, tako da ima dosta samoniklih mladica, nadam se da ce i one da cvetaju. Nisu prskane godinama pa ima dosta suvih grancica od monilije ali je neprskano bas dobro za pcele. Kroz visnje su ptice raznele i nasejale Trn - Glog koji se veoma brzo siri i zauzima prazan prostor. Samo da ga ne poseku bar jos neku godinu. Cvetanje biljaka: -Pocinje da cveta visnja. -Kruska uveliko cveta. -Cvetanje zavrsava Trn - Glog.

I tako. Dosao kod mene na pcelinjak guster zelenbac. Pa se nagreva i uziva kao da je oslobodio Srbiju.

Danasnji dan na pcelinjaku mi je protekao radno. Ciscenje pcelinjaka, i dovlacenje blokova za postolja kosnica. Dosao sam na ideju da pcelinjak bude kao jedan park. Zato sam danas prilikom ciscenja izdvojio stara kolica za oranje s'konjem samo mi fali plug, ali naci cu i to. Bice to kao ukras. Ma napravicu park za uzivanje. Okolo ce biti ogradjen kupinama a u sredini ce se nalaziti vocnjak sa sortama koje se ne prskaju. Bice mi problem da napravim postolja za kosnice jer je zemljiste podvodno.

Pcelinjak u prolece uvek izgleda fantasticno

Danas sam zapoceo prihranu pcela sirupom jedan prema jedan. Do sada su za prihranu imale samo pogacu.

Pogaca za doba mirovanja pcela u toku zime kada pcele nemaju legla i ne rade nista osim mirovanja treba biti obavezno laka. I netreba da sadrzi nikakve proteinske, vitaminske ili slicne dodatke. Da se pcela nebi opterecivala bez potrebe. Sto znaci moze biti samo od mlevenog secera, jos bolje ako se umesto vode prilikom mešenja dodaje med najbolje bagremov. Razmera otprilike 2 prema 1 u korist secera. 20k secera 10kg meda. I dodaje se malo povidon joda radi dezinfekcije. Razmera za jod se najverovatnije moze procitati sa kesice fabricke pogace. To bi bila pogaca za zimski san pcela, recimo od 1 Januara do 15 februara. Lagana Od 15 februara se moze ocekivati ili prizeljkivati pojava legla pa se moze dodati i jača pogača sa dodacima vitamina i proteina. Najcesce se dodaje sojino brasno, prokuvano mleko, prokuvan kvasac. Na primer: 25kg šecera u prahu 2 kg meda 1kg sojinog brasna 1 litar mleka 1 kg pekarskog kvasca prokuvanog sa mlekom da bi se ubio. Sve se to lepo um

Kao prvo stanje na pcelinjaku zadovoljava i obecava. Dalje bi se moglo reci u ovom trenutku da ce biti oko dvadeset drustava spremnih za bagrem. Situacija po kosnicama je raznolika ali obecava. Izuzev 3 drustva 14, 15,17. Koja jos od kupovine nisu bila dobra. Sva slabija drustva bice iskoriscena za pojacavanje jakih pred bagrem. Situacija u drustvima je dobra, pretrpljeni su izvesni gubici prouzrokovani losim zazimljavanjem na nepoklopljenom medu od kasne prihrane. Drustva se sada nalaze u intenzivnom razvoju. Jaca drustva imaju po 5 ramova legla, slabija oko 3 rama legla. Sva drustva imaju dovoljno hrane ali u cilju pripreme drustava za bagrem od sutra pocinjem prihranu sirupom 1/1. Drustva: 1,2,6,7,8,10 su dobila prazan nastavak ispod plodista u njega su spustena 2 do 3 rama sa medom radi auto prihrane. Prazni nastavci su dodati ispod iz razloga da nebi tako prazni hladili previse plodiste koje bi se nalazilo ispod a i zbog ramova za auto prihranu. Leglo u kosnicama j

Kad dodje prolece i priroda pocne da buja sve pozeleni i rascveta se. Onda na scenu stupaju vredni radnici, neumorne pcelice. Ukoliko ih nije omela neka bolestina ili glad utoku zime one sada izlecu iz svojih kosnica i zadovoljno lete po prirodi.

Prolece je cudesno godisnje doba. Posle zimskog sna, sve se budi i zivotinje i biljke i ljudi. Pcele su veoma interesantne kao pojava u prolece. Vredno skakucu i lete od cveta na cvet. Nesvesno vrse oprasivanje sto povecava prinos voca i povrca i sto je najvaznije prikupljaju njima preko potrebne sastojke: nektar i polen. Kako je to lepo uredjeno, biljkama treba oprasivanje a za uzvrat pcelama daju ono sto one najviše vole.

Kad nije bilo dovoljno belog hleba, secera, zacina i mesa. To nam je bio glavni cilj jer nam je bio dosadio kukuruzni hleb, kacamak, proja. Sve smo pokusavali da se spasemo te "lose hrane" i kad smo na kraju uspeli ispalo je da to nije to. Ispalo je da je ipak bolje ono sto su ljudi hiljadama godina jeli. Zato se danas uveliko vracamo prirodi i prirodnim izvorima hrane. I ispada da je ono sto nekada odbacivali bas ono sto nam treba. Jedna od tih super stvari koje nam nedostaju je bobicarto voce. U ovom slucaju to je Aronija. Nebih sada ulazio u njene kvalitete ali je svakako treba koristiti u ishrani

Prolece i cvetanje biljaka. Mislim sta reci ima li lepseg dogadjaja od cvetanja biljaka. Cvetovi prelepih boja i predivnih mirisa svaki cvet poseban na svoj nacin. Ovde imamo jednu rascvetalu krusku.

Ove godine sam dobro prosao bilo je malo proliva kod pcela. Naravno zbog mojih gresaka: kasna prihrana, nepoklopljen med ostao u ramovima za zimovanje pcela, losa ventilacija, pojava budji u kosnici i na ramovima. Moje misljenje je da su imale proliv jer su morale sve to da ociste i izbace napolje.

Nekada smo imali Titove parkove ali to nam nije valjalo, dobro ajde bili su Titovi iako smo mi uzivali u njima. Sada imamo licno nase divlje deponije i sad nam je mnogo bolje izgleda da vise volimo da gledamo djubre negoli cvece. E jebem ti ja takvu demokratiju.

Srndak ili Suncanica je jestiva i nadasve veoma ukusna šumska gljiva. Ima je po osuncanim bagrenjacima po rubovima suma. Naj jednostavnije spremanje je posoljena na plodni sporeta ili isprzena sa jajima. Ono sto je najbitnije vezano za sve gljive NEMOJTE IH BRATI NI JESTI UKOLIKO NISTE SIGURNI.

Lepo cveta, ptice ga obozavaju i raznose njegovo seme tako da vrlo brzo zaposeda neobradjene povrsine

Proliv kod pcela se najcesce javlja u prolece mada se moze javiti i u nekom drugom periodu tokom godine. U oba slucaja su razlozi pojave proliva nehigijena u kosnici ili van hosnice, neki izvor zaraze u kosnici, losa hrana u kosnici, teska hrana-los med na kome su zazimljene pcele u kosnici itd. Bakterije, gljivice, plesni, pokvaren med sve to izaziva proliv kod pcela. Najcesci razlog ovih pojava je lose zazimljavanje drustva u jesen. Tako da se moze reci problem i greska pcelara nastaje vec u jesen. Dva glavna razloga pojave proliva u prolece su otvoren ne poklopljen med u kosnici koja je zazimljena, znaci da su pcele nanele nektar u ramove ali nisu stigle da odstrane suvisnu vodu iz njega te nisu mogle da ga poklope. Med kao prezasicen rastvor secera u vodi uvek tezi upijanju vode iz vazduha sto znaci da ce upijati vlagu unutar kosnice i postajati sve tecniji tako nepokriven u celijama ramova. Cak moze doci i do nekog akoholnog vrenja tog meda u kosnici. U svakom sl

Bice spomenute samo neke bitne medonosne biljke. Kajsija cvetala od 20 marta do prvog aprila. Neiskoriscena zbog hladnog vremena. Šljiva dzanarika cvetala od 25 marta do 10 aprila, cvetala i mirisala obimno ali neiskoriscena od strane pcela zbog hladnog vremena i kise. Trn-Glog cvetao od 1 aplila do 15 aprila veoma malo iskoriscen. Breskva-Praska cvetala od 5 Aprila do 15 Aprila.

ove godine 2013 e. Dzanarika i ostale rano cvetajuce medne biljke su cvetale veoma obimno moglo bi se reci fenomenalno ali pcele nisu mogle da iskoriste nista ili su iskoristile vrlo malo od svih tih blagodeti. Kisa i hladno vreme su bile problem, pcele ne izlaze po kisi i hladnoci ma kolika bila pasa jer nemogu da se vrate u kosnicu. Cak iako je bila kisa dzanarika je cvetala fantasticno, njen miris je mogao da se oseti cak i po kisnom i hladnom vremenu ali pcele su ostajale u toplini svojih kosnica. Znaci dzanarika nista, a to je prva pcelarska nada, prvi doping za pčele u kratkotrajnoj ali veoma vaznoj pripremi za cvetanje bagrema. Ova godina po svoj prilici malo kasng bar u juznim krajevima Srbije pa ce sve voce malo kasnije da cveta nego obicno. Iz tog razloga pcelinja drustva malo kasne sa prolecnim razvojem ali posto cvetanje kasni tako ce i cvetanje bagrema zakasniti a pcele ce se nadajmo se dovoljno razviti do tada.

Sprecavanje vlage u kosnici se moze izvesti na vise nacina. Najbolje je preduzeti mere da do suvisne vlage i ne dodje. A to je pre svega zazimljavanje samo jakih drustava. Jer se jako drustvo sa dovoljnim brojem pcela moze izboriti sa viskom vlage na taj nacin sto zagreva skoro celokupnu zapreminu kosnice tako da nemoze doci do kondenzacije unutar kosnice. Vec ce sva vlaga naci put da izadje iz kosnice kroz prorez na poklopnoj dasci. Ako na zbegu nemamo adekvatnu ventilaciju vlaga se moze kondenzovati u zbegu, a ako postoji adekvatna ventilacija u zbegu vlage nece biti ni u njemu. Ako je drustvo zazimljeno kao jako nece biti poprebe za prolecnim utopljavanjem i moze se ostaviti dovoljna ventilacija u vidu polu otvorenog ili jedna trecina otvorenog poda, veceg proreza na poklopnoj dasci. Jace drustvo se po pravilu nalazi u kosnici vece zapremine sto dodatno smanjuje mogucnost pojave vlage. Sprecavanje vlage kod slabijih drustva je malo slozenije jer je zbog brzog prolecno

U Titovo doba smo u centru sela imali park a sad imamo deponiju. Ovo je samo deo.

Povecana koncentracija vodene pare koja se kondenzuje u vidu kapljica na krajnjim ramovima i zidovima u kosnici se javlja krajem zime i pocetkom proleca moze izazvati pojavu plesni, toksikaciju kosnice pa cak i uginuce drustva. Razlog pojave vlage u kosnici je pocetak aktivnosti pcela posle zimske pauze. Pcele pocinju intenzivnije da uzimaju hranu jer osecaju nailazak proleca i pojavljuje se leglo u kosnici. Pcele pocinju da zagrevaju ramove sa leglom i da hrane leglo sto za posledicu ima pojavu vodene pare. Situacije koje sigurno povecavaju koncentraciju vodene pare su ceste padavine krajem zime i pocetkom proleca, lokacija pcelinjaka na podvodnom i mocvarnom terenu.