Vlaga u kosnici i sprecavanje vlage u kosnici
Sprecavanje vlage u kosnici se moze izvesti na vise nacina. Najbolje
je preduzeti mere da do suvisne vlage i ne dodje.
A to je pre svega zazimljavanje samo jakih drustava. Jer se jako
drustvo sa dovoljnim brojem pcela moze izboriti sa viskom vlage na taj
nacin sto zagreva skoro celokupnu zapreminu kosnice tako da nemoze
doci do kondenzacije unutar kosnice. Vec ce sva vlaga naci put da
izadje iz kosnice kroz prorez na poklopnoj dasci. Ako na zbegu nemamo
adekvatnu ventilaciju vlaga se moze kondenzovati u zbegu, a ako
postoji adekvatna ventilacija u zbegu vlage nece biti ni u njemu. Ako
je drustvo zazimljeno kao jako nece biti poprebe za prolecnim
utopljavanjem i moze se ostaviti dovoljna ventilacija u vidu polu
otvorenog ili jedna trecina otvorenog poda, veceg proreza na poklopnoj
dasci. Jace drustvo se po pravilu nalazi u kosnici vece zapremine sto
dodatno smanjuje mogucnost pojave vlage.
Sprecavanje vlage kod slabijih drustva je malo slozenije jer je zbog
brzog prolecnog razvoja potrebno utopljavanje a utopljavanje je glavni
razlog pojave vlage. Slabije drustvo ce kasniti sa razvojem od jaceg
drustva svakako i ne treba preterivati sa utopljavanjem. Nego treba
preduzeti sledece mere:
Ispod plodista bi trebao da se nalazi polu nastavak pa makar i sa
praznim ramovima jer ce se tako povecati ukupna zapremina kosnice i
smanjiti procenat vlage u vazduhu. Samim tim sto se plodiste nalazi
vislje iznad poda isti moze biti delimicno otvoren jer to nece puno
uticti na gore podignuto leglo. Krajnje ramove u plodistu treba
povaditi da bi se obezbedilo bolje strujanje vazduha i da se ti
ramovi nebi ubudjali. Otvor ili prorez na poklopnoj dasci treba
postaviti na suprotnoj strani od leta.
Sto ce obezbediti pravilno strujanje vazduha kroz plodiste. Ukoliko se
za dodatno utopljavanje slabijeg drustva koristi i plasticna folija
preko plodista odnosno satonosa onda istu treba povuci napred prema
letu odnosno odvojiti od zadnjeg zida nastavka za dva do tri
centimetra da bi postojalo strujanje vazduha. Da se vlaga nebi
hvatala na poklopnoj dasci istu je potrebno utopliti stiroporom jer na
taj nacin nece biti hladna i nece hvatati vlagu. Leto na kosnici se
preko zime smanjuje ali netreba preterivati, vec ga sa prvim znakovima
proleca treba povecati. To bi bilo ukratko o razlozima pojave vlage u
košnici.
Saniranje kosnice u kojoj je došlo do pojave viska vlage:
Povaditi krajnje plesnjive ramove i odneti na pretapanje. Samim tim se
dobija veca cirkulacija vazduha.
Povecati leto, srazmerno klimatskim prilikama.
Povecati otvore na poklopnoj dasci, ukoliko je moguce.
Skloniti plasticnu foliju ukoliko je bila postavljena preko satonosa.
Pojavu vlage treba shvatiti krajnje ozbiljno jer u krajnjem slucaju
moze dovesti do uginuca društva.
Ostale mere predostroznosti:
Izabrati suvo odcedno mesto za pcelinjak, mnogo je dobro ukoliko
pcelinjak moze biti pokriven nekom nadstresnicom da ga nebi hvatale
prolecne kise.
To bi bilo to ukratko o vlazi u kosnici.
je preduzeti mere da do suvisne vlage i ne dodje.
A to je pre svega zazimljavanje samo jakih drustava. Jer se jako
drustvo sa dovoljnim brojem pcela moze izboriti sa viskom vlage na taj
nacin sto zagreva skoro celokupnu zapreminu kosnice tako da nemoze
doci do kondenzacije unutar kosnice. Vec ce sva vlaga naci put da
izadje iz kosnice kroz prorez na poklopnoj dasci. Ako na zbegu nemamo
adekvatnu ventilaciju vlaga se moze kondenzovati u zbegu, a ako
postoji adekvatna ventilacija u zbegu vlage nece biti ni u njemu. Ako
je drustvo zazimljeno kao jako nece biti poprebe za prolecnim
utopljavanjem i moze se ostaviti dovoljna ventilacija u vidu polu
otvorenog ili jedna trecina otvorenog poda, veceg proreza na poklopnoj
dasci. Jace drustvo se po pravilu nalazi u kosnici vece zapremine sto
dodatno smanjuje mogucnost pojave vlage.
Sprecavanje vlage kod slabijih drustva je malo slozenije jer je zbog
brzog prolecnog razvoja potrebno utopljavanje a utopljavanje je glavni
razlog pojave vlage. Slabije drustvo ce kasniti sa razvojem od jaceg
drustva svakako i ne treba preterivati sa utopljavanjem. Nego treba
preduzeti sledece mere:
Ispod plodista bi trebao da se nalazi polu nastavak pa makar i sa
praznim ramovima jer ce se tako povecati ukupna zapremina kosnice i
smanjiti procenat vlage u vazduhu. Samim tim sto se plodiste nalazi
vislje iznad poda isti moze biti delimicno otvoren jer to nece puno
uticti na gore podignuto leglo. Krajnje ramove u plodistu treba
povaditi da bi se obezbedilo bolje strujanje vazduha i da se ti
ramovi nebi ubudjali. Otvor ili prorez na poklopnoj dasci treba
postaviti na suprotnoj strani od leta.
Sto ce obezbediti pravilno strujanje vazduha kroz plodiste. Ukoliko se
za dodatno utopljavanje slabijeg drustva koristi i plasticna folija
preko plodista odnosno satonosa onda istu treba povuci napred prema
letu odnosno odvojiti od zadnjeg zida nastavka za dva do tri
centimetra da bi postojalo strujanje vazduha. Da se vlaga nebi
hvatala na poklopnoj dasci istu je potrebno utopliti stiroporom jer na
taj nacin nece biti hladna i nece hvatati vlagu. Leto na kosnici se
preko zime smanjuje ali netreba preterivati, vec ga sa prvim znakovima
proleca treba povecati. To bi bilo ukratko o razlozima pojave vlage u
košnici.
Saniranje kosnice u kojoj je došlo do pojave viska vlage:
Povaditi krajnje plesnjive ramove i odneti na pretapanje. Samim tim se
dobija veca cirkulacija vazduha.
Povecati leto, srazmerno klimatskim prilikama.
Povecati otvore na poklopnoj dasci, ukoliko je moguce.
Skloniti plasticnu foliju ukoliko je bila postavljena preko satonosa.
Pojavu vlage treba shvatiti krajnje ozbiljno jer u krajnjem slucaju
moze dovesti do uginuca društva.
Ostale mere predostroznosti:
Izabrati suvo odcedno mesto za pcelinjak, mnogo je dobro ukoliko
pcelinjak moze biti pokriven nekom nadstresnicom da ga nebi hvatale
prolecne kise.
To bi bilo to ukratko o vlazi u kosnici.
Comments
Post a Comment